Neuroortopedija i terapija bola
Ortopedska neurologija bavi se dijagnostikom i lečenjem oštećenja nervnih struktura koje su posledice ortopedskih oboljenja, trauma i operativnog lečenja...
Oštećenja mogu zahvatati kičmene nerve, nervne pleksuse, periferne živce, kičmenu moždinu, moždano tkivo...
Posebnu kategoriju pacijenata sa oštećenjem nervnih struktura predstavljaju deca sa cerebralnom paralizom kod kojih je do oštećenja došlo pre ili posle rođenja i za posledicu imaju ometenost u psihomotornom razvoju. Kod ovih pacijenata brojne posledice se rešavaju u više navrata i u različitim uzrastima. Uglavnom se radi o korektivnim i mekotkivnim operacijama kako bi se poboljšao kvalitet života. U lečenju ove grupe pacijenata ortoped ima značajnu ulogu a neurolog prati tok lečenja, propisuje terapiju protiv bola i mišićnog spazma dok fizijatar provodi dugotrajnu rehabilitaciju.
Paraplegije i kvadriplegije su takođe posledica oštećenja nervnog tkiva tj. kičmene moždine u njenim različitim segmentima. Najčešće su posledica trauma, zapaljenja, tumora...
Neurolog ima značajan doprinos lečenju tako što dijagnostikuje nivo nervne lezije, koja pomaže hirurgu u odluci o daljem lečenju. Neurološki oporavak se prati više meseci do dve godine kroz proces rehabilitacije. Ordinira se potrebana terapija, koja može ublažiti prisutne bolove i spazme koje su posledica povrede.
Najčešća neurološka stanja u ortopediji su povrede kičmenih korenova, nervnih pleksusa i perifernih nerava. Ova stanja prate jaki bolovi, trnjenja, mišićne slabosti i oduzetosti delova tela. Ovakva oštećenja sreću se kod degenerativnih oboljenja, trauma, zapaljenja, tumora, urođenih ili stečenih deformacija...
Bolest savremenog čoveka zbog sedentarnog načina života i nedostatka fizičke aktivnosti najčešće su bolna stanja u predelu vratne i lumbalne kičme. Najčešći razlog tome je pored mišićnog spazma, lošeg držanja, procesa starenja je prisustvo diskus hernije. Vratna diskus hernija ima karakterističan bol u vratu, ukočenost u mišićima sa propagacijom bola duz ruke i bolnim trnjenjem, nekada i slabošću sa ispustanjem predmeta. Lumbalni diskus daje sličnu simptomatologiju, samo je centar bola u krstima a propagacija istog sa bolnim trnjenjem duž jedne ili obe noge do stopala. Može imati za posledicu i slabost stopala. Za dijagnostikovanje diskus hernije neophodan je neurološki pregled, EMNG, magnetna rezonanca.
Diskus hernija nastaje zbog pucanja fibroznog prstena izmedju dva pršljenska tela. Posledica je izlivanje želatinoznog sadržaja u kičmeni kanal, i pritisak na kičmene živce i njihove omotače. Dijagnoza se postavlja kliničkim pregledom, rengenskim snimkom i magnetnom rezonancom te regije.
Cervikalne i lumbalne radikulopatije su posledica starenja kičmenih pršljenova, suženja međupršljenskih prostora, upale malih zglobova, ligamenata i pripoja, suženja otvora kroz koje prolaze kičmeni nervi. Sve ovo ima za posledicu suženje kičmenog kanala i deformaciju u tom segmentu kičme sa pojavom krivljenja, povijanja napred i u stranu. Sve opisane promene imaju za posledicu teškoće u kretanju, jake žareće bolove koji uznemiravaju pacijenta, dugo traju pa mogu dovesti do depresivnih stanja i remete mu opštu funkcionalnost.
Bolovi imaju karakteristiku trnjenja, žarenja, pečenja u šakama i stopalima i duž ekstremiteta. Primena neuroloških lekova za lečenje neuropatskog bola ima znacajno mesto u tretmanu ovih pacijenata. Često je potrebna i psihijatrijska pomoc, primena antidepresiva i psihoterapije.
Ostala bolna stanja
-Bolovi u zglobovima (reumatološka stanja i artroze)
-Fantomski bol (bol na patrljku amputiranog uda, koji je reakcija presečenih nerava)
-Kancerski bol
-SUDEC-ova atrofija
-Postherpetična neuralgija
-Polineuropatija (dijabetična, alkoholna...)
-Trigeminusna neuralgija
-Migrena i tenziona glavobolja
Terapija bola od strane neurologa provodi se prema protokolima vodiča dobre kliničke prakse. Neophodno je prethodno odrediti intenzitet bola za koji se najčešće koristi vizuelna analogna skala za bol. Uvođenje je postepeno. U zavisnosti od težine i intenziteta bola može se koristiti stepenovana terapija. U određenim situacijama kada je farmakološki pristup nedovoljan za kontrolu bola, primenjuju se intervencijske metode koje izvodi anesteziolog (blokade)
-Blokade su ubrizgavanje lekova u predelu nerva ili njegove okoline, a u cilju otklanjanja bola. One se primenjuju u lečenju bolnih stanja perifernih nerava (neuralgije, kompresivne neuropatije...)
Ove terapijeske procedure daju brze terapijske efekte, olakšanje pacijentu, dobru kontrolu bola, ali su privremene i povremeno se trebaju ponavljati.
-Epiduralna injekcija je ubrizgavanje lekova u kičmeni kanal u blizini kičmenih korenova. Primenjuje se kod upornih i terapijeski rezistentnih radikulopatija.
-Infiltracija triger tačaka u lečenju bola mišićnog porekla.